О школи

Основна школа у Котор Варошу започела је са радом 1890-92. године. Зграда основне школе у Котор Варошу изграђена је на основу Владине уредбе о изградњи школских зграда из 1890. године којим је регулисано: лоцирање школе, димензије просторија, освјетљење, хигијенски услови, гријање, издаци у погледу набављања клупа и другог школског намјештаја.

Настава није била обавезна. 6. августа 1908. године Земаљска влада упућује окружницу которским уредима с приједлогом да се у току мјесец дана размотри питање увођења обавезне наставе у основним школама, а наредне године упућује окружницу о изградњи и других основних школа и старању ученика и становништва у одржавању школе.

Тек 1958. године, доношењем новог Закона о основном образовању и новог Наставног плана и прогама, основна школа се конституише као обавезна у трајању од осам година.

У 1974. години дошло је до интеграционог повезивања основних школа на нашој општини. Формирана је Радна организација „ОШ 24. АПРИЛ“, а убрзо се приступа и реорганизацији тако да је 1. јануара 1977. године конституисана Радна организација Центар за основно образовање и васпитање „24. АПРИЛ“ Котор Варош  са 5 ООУР-а.

До избијања рата 1991. године основно образовање је функционисало на такав начин.

Миграцијом и одласком становништва са наше општине знатно се смањио број ученика у школама, а неке подручне школе су потпуно престале са радом (Билице, Вишевице, Соколине, Превиле и Равне).

Ова школа је носила назив „Братство- јединство“, а од 1993. године носи назив „Свети Сава“.

Из већ поменутих разлога бивше самосталне школе „Прва крајишка бригада“ Врбањци и „Владимир Назор“ Забрђе постају подручне школе у саставу школе „Свети Сава“. Од тада ова школа у свом саставу има три пуне осмогодишње школе (поред Врбањаца и Забрђа и ПШ Вагани која је и раније била у саставу ове школе) и једно подручна одјељења Присоју.

И у послијератним годинама знатно се  мијењао број ученика. Тако је у ПШ Забрђе првих ратних година био велики број ученика доласком избјеглица из других подручја БиХ, чак је ова школа била и прихватни центар за избјеглице, док је у ПШ Врбањци био смањен број ученика до потписивања Дејтонског мировног споразума. Касније се ситуација обрнула. У ПШ Забрђе опадао је број ученика повратом имовине власницима, а у ПШ Врбањци се повећавао број ученика доласком повратника.

Значајно је истакнути да број ученика у подручним школама није ни приближан броју прије избијања сукоба на овим просторима, а у Централној школи број ученика се сваке године повећава иако није достигао бројку од прије рата.

Оно што је остало исто, јесте да су све школе мултиетичне, али све ове протекле године то није представљало проблем и није никада утицало на извођење наставе, нити утицало на сарадњу са родитељима. Увијек је на првом мјесту био заједнички циљ, а то је одржати и побољшати квалитет наставе и омогућити нашим ученицима да понесу сигуран ослонац у знању за даље школовање.